Za mnoge ljude, najteži deo psihoterapije nije rad na sebi — već prvi dolazak.
Često postoji puno pitanja:
- Šta će me pitati?
- Da li moram sve odmah da ispričam?
- Šta ako se zbunim ili ućutim?
- Da li će me procenjivati?
Ako razmišljate o prvoj seansi, sasvim je prirodno da osećate i radoznalost i blagu nelagodu.
U nastavku vam približavam kako taj prvi susret obično izgleda.
Prvo — upoznavanje i stvaranje sigurnosti
Prva seansa nije ispit.
To je pre svega susret dvoje ljudi i prostor da polako vidimo kako vam je da budete tu.
Na početku obično razgovaramo o:
- tome šta vas je dovelo
- kako vam je ovih dana
- šta biste voleli da se promeni ili razume
Idemo tempom koji vama odgovara.
Ne morate sve da ispričate odmah
Mnogi ljudi osećaju pritisak da „moraju sve odmah“.
Ne morate.
U Gestalt pristupu posebno poštujemo ritam osobe koja dolazi.
Nekome treba vremena da stekne poverenje — i to je potpuno u redu.
Možete početi baš od onoga što vam je sada najbliže.
Dozvoljeno je i da ne znate šta da kažete
Vrlo često ljudi na prvoj seansi kažu:
„Ne znam odakle da počnem.“
I to je savršeno mesto za početak.
Zajedno tražimo nit koja ima najviše energije u tom trenutku — ono što je živo sada, a ne ono što „bi trebalo“.
Kako izgleda kraj prve seanse
Pred kraj se obično kratko zastanemo i pogledamo:
- kako vam je bilo u razgovoru
- da li vam je ovaj način rada prijao
- imate li pitanja ili dileme
Nakon toga vi mirno odlučujete da li želite da nastavimo rad.
Nema obaveze.
Važno je da znate
Psihoterapija nije mesto gde vas neko popravlja.
To je prostor u kome, kroz odnos i razgovor, polako počinjete:
- bolje da razumete sebe
- da prepoznajete svoje obrasce
- da dolazite u veći kontakt sa sobom
I sve to — korak po korak.
Za kraj
Ako razmišljate o prvoj seansi, verovatno već postoji neki deo vas koji želi više mira, jasnoće ili podrške.
Dovoljno je da dođete takvi kakvi jeste.
Ako osećate da biste želeli da napravite taj prvi korak, možete mi se javiti.