Anksioznost nije uvek neprijatelj kojeg treba pobediti. Ponekad je ona poziv da zastanemo, oslušnemo sebe i otkrijemo šta nam je zaista potrebno.
Ubrzano lupanje srca, stezanje u grudima, nemir u stomaku, misli koje se neprestano vraćaju na ono što bi moglo da pođe po zlu. Anksioznost se može pojaviti iznenada, čak i onda kada naizgled nema razloga za brigu.
Pokušavamo da se smirimo, da prestanemo da razmišljamo, da kontrolišemo ono što osećamo. Međutim, što se više trudimo da anksioznost potisnemo, ponekad nam se čini da ona postaje sve snažnija.
Šta ako, umesto da pokušavamo da se oslobodimo anksioznosti, pokušamo da razumemo šta nam ona govori?
Upravo tu geštalt psihoterapija nudi drugačiji pogled.
Kako geštalt terapija razume anksioznost?
U geštalt pristupu anksioznost se često povezuje sa našim odnosom prema budućnosti, neizvesnosti i očekivanjima.
Fric Perls, jedan od osnivača geštalt terapije, opisivao je anksioznost kao uzbuđenje bez dovoljno podrške.
Zamislimo osobu koja treba da ode na razgovor za posao. Oseća ubrzan rad srca, napetost i pojačanu budnost. U njenom telu postoji energija koja bi mogla da joj pomogne da bude prisutna, usredsređena i spremna za susret.
Ali onda se pojavljuju misli:
„Šta ako ne budem dovoljno dobra?”
„Šta ako kažem nešto pogrešno?”
„Šta ako me odbiju?”
Pažnja se pomera sa onoga što se zaista događa na zamišljene scenarije budućnosti. Uzbuđenje se pretvara u strah, a osoba gubi kontakt sa sopstvenim sposobnostima i podrškom koju već ima.
Geštalt terapija nas poziva da istražimo šta se događa u tom procesu, umesto da anksioznost posmatramo samo kao simptom koji treba ukloniti.
Kada napustimo sadašnji trenutak
Jedna od važnih ideja geštalt terapije jeste značaj svesnosti o onome što se događa ovde i sada.
Kada smo anksiozni, često smo mislima negde drugde. Predviđamo buduće događaje, zamišljamo tuđe reakcije ili pokušavamo da pronađemo rešenje za nešto što se još nije dogodilo.
Naše telo, međutim, reaguje kao da se opasnost već nalazi pred nama.
Možda sedimo u sopstvenoj dnevnoj sobi, potpuno bezbedni, a osećamo napetost kao da se suočavamo sa neposrednom pretnjom.
Vraćanje u sadašnji trenutak ne znači da treba da ignorišemo svoje brige. To znači da pokušavamo da napravimo razliku između onoga što se zaista događa i onoga što zamišljamo da bi moglo da se dogodi.
Pet načina da pristupimo anksioznosti iz geštalt perspektive
1. Primetite šta se događa u vašem telu
Umesto da odmah tražite objašnjenje zašto ste anksiozni, pokušajte da primetite kako se anksioznost ispoljava.
Gde osećate napetost? U stomaku, grudima, ramenima ili grlu?
Da li zadržavate dah? Da li stežete vilicu? Da li osećate potrebu da ustanete, hodate ili se povučete?
Ne morate ništa da menjate.
Za početak je dovoljno da primetite i imenujete ono što osećate.
„Primećujem stezanje u stomaku.”
„Osećam da mi je disanje plitko.”
„Ruke su mi napete.”
Kada osvestimo telesne senzacije, stvaramo mogućnost da uspostavimo drugačiji odnos prema sopstvenom iskustvu.
2. Razlikujte stvarnost od svojih pretpostavki
Anksioznost nas često uvodi u svet pretpostavki.
„Sigurno će se naljutiti.”
„Neću uspeti.”
„Nešto loše će se dogoditi.”
Pokušajte da se zapitate:
Šta u ovom trenutku zaista znam, a šta samo pretpostavljam?
Možda znate da vas očekuje važan razgovor, ali ne znate kako će se završiti.
Možda znate da vam neko nije odgovorio na poruku, ali ne znate šta ta osoba misli ili oseća.
Ovakvo razlikovanje neizvesnosti od činjenica može nam pomoći da povratimo osećaj oslonca u stvarnosti.
3. Zapitajte se šta vam je potrebno
U geštalt terapiji važnu ulogu ima prepoznavanje sopstvenih potreba.
Iza anksioznosti se ponekad krije potreba za sigurnošću, podrškom, jasnoćom, odmorom ili bliskošću.
Umesto pitanja „Kako da prestanem da budem anksiozan?”, možemo pokušati sa drugačijim pitanjem:
„Šta mi je sada potrebno?”
Možda vam je potrebno da razgovarate sa nekim.
Možda da postavite granicu.
Možda da donesete odluku koju dugo odlažete.
A možda vam je potrebno samo nekoliko trenutaka odmora, bez zahteva da odmah pronađete rešenje.
Ne postoji jedan odgovor koji važi za sve. Važno je da istražite svoj.
4. Dozvolite osećanju da postoji
Često se, pored same anksioznosti, javlja i dodatni strah od toga što smo anksiozni.
„Zašto sam opet ovakva?”
„Moram da se saberem.”
„Ne smem da pokažem da se plašim.”
Tako nastaje unutrašnja borba u kojoj pokušavamo da uklonimo deo svog iskustva.
Geštalt pristup nas poziva da umesto osuđivanja razvijamo radoznalost.
Možete pokušati da sebi kažete:
„Sada osećam anksioznost. Neprijatno mi je, ali mogu da pokušam da ostanem uz sebe dok ovo osećanje traje.”
Prihvatanje osećanja ne znači prepuštanje anksioznosti niti odustajanje od promene. Ono znači da ne moramo dodatno da se borimo protiv sebe.
5. Potražite oslonac u kontaktu
Kada smo anksiozni, ponekad se povlačimo u sebe, pokušavajući da sve rešimo sami.
Međutim, osećaj sigurnosti često gradimo i kroz odnos sa drugim ljudima.
Razgovor sa osobom kojoj verujemo može nam pomoći da jasnije prepoznamo svoje misli, osećanja i potrebe.
U geštalt terapiji odnos između terapeuta i klijenta predstavlja prostor u kojem osoba može da istraži svoje iskustvo bez pritiska da bude drugačija nego što jeste.
U takvom kontaktu postepeno se razvija sposobnost da bolje razumemo sebe i pronađemo nove načine suočavanja sa teškoćama.
Kratka vežba: Vraćanje u sadašnji trenutak
Ako primetite da vas preplavljuje anksioznost, možete pokušati sledeće:
Sedite udobno i osetite oslonac stopala o pod.
Pogledajte oko sebe i primetite tri stvari koje vidite.
Obratite pažnju na zvukove koji dopiru do vas.
Zatim primetite svoje disanje, bez potrebe da ga menjate.
Zapitajte se:
„Šta sada osećam?”
„Šta se zaista događa oko mene?”
„Šta bi mi u ovom trenutku pomoglo?”
Ostanite nekoliko trenutaka sa odgovorima koji se pojavljuju, bez žurbe da ih analizirate.
Cilj ove vežbe nije da po svaku cenu uklonite anksioznost, već da obnovite kontakt sa sobom i okruženjem. Ako vam usmeravanje pažnje na telo pojačava nelagodnost, možete se zadržati na posmatranju prostora oko sebe.
Anksioznost kao prilika da bolje razumemo sebe
Anksioznost nije nešto što uvek možemo jednostavno isključiti. Ona može biti povezana sa stresom, životnim promenama, unutrašnjim konfliktima, prethodnim iskustvima ili dugotrajnom neizvesnošću.
Iz geštalt perspektive, važno je istražiti kako je doživljavamo, šta je pokreće i na koji način utiče na naš kontakt sa sobom i drugima.
Kada prestanemo da svu energiju trošimo na borbu protiv neprijatnog osećanja, otvara se prostor za razumevanje i drugačije izbore.
Možda prvi korak ka smirivanju anksioznosti nije pitanje kako da je se oslobodimo, već kako da ostanemo uz sebe i onda kada nam je teško.
Ako anksioznost traje, intenzivna je ili ometa svakodnevni život, važno je potražiti stručnu pomoć. Psihoterapija može pružiti podršku u njenom razumevanju i razvijanju načina suočavanja, a po potrebi je korisna i medicinska procena.
Geštalt psihoterapija pruža prostor u kojem možemo istraživati svoja osećanja, prepoznavati potrebe i razvijati autentičniji odnos prema sebi.
Ana Roljević
Geštalt psihoterapeut